(ИНТЕРВЈУ) Гордана Вакула: Важно је да грађани општине Кула буду информисани о услугама социјалне заштите

Посетили смо Центар за социјални рад у Кули и разговарали са директорком Горданом Вакулом, која се дотакла важних тема за грађане општине Кула и објаснила нам које су све надлежности Центра.

НМ: Како бисте оценили социјалну заштиту и сигурност грађана општине Кула?

Гордана: Није лако и незахвално је уопште оцењивати, али са сигурношћу се може рећи да стање социјалне заштите у нашој општини не одступа много од социјалне заштите у целој држави. Ово пре свега из разлога што је област социјалне заштите примарно у републичкој надлежности, па је и регулисана законским и подзаконским актима који се примењују на нивоу целе државе. Из тог разлога, социјална заштита у својој суштини је веома слична у свим локалним срединама. Потпуно су једнаки услови за остваривање права на НСП (новчану социјалну помоћ), туђу негу и помоћ, услови за смештај у установу социјалне заштите, стручне процедуре које се примењују приликом процене подобности родитеља за вршење родитељског права, повера деце у разводима, збрињавање деце из породица са поремећеним породичним односима, рад и пружање подршке жртвама насиља у породици, рад са малолетним учиниоцима кривичних дела или са поремећајем у понашању и тако даље.

Међутим, у једном, мањем делу, социјална заштита се разликује од општине до општине, јер је, у складу са законским одредбама, остављено локалним јединицама да у складу са потребама грађана и са могућношћу локалног буџета, обезбеђују одређене услуге социјалне заштите из своје надлежности. У тим услугама, њиховој врсти, обиму и начину пружања, општине се разликују. Природно је да веће и развијеније средине могу да обезбеде више средстава и пруже више услуга, али усудићу се да кажем да је наша општина, свакако међу онима које, уважавајући број становника, степен развијености и опште услове у којима живимо, на највишем могућем нивоу обезбеђују услуге социјалне заштите својим грађанима. Један значајан део ових услуга се одвија преко других пружалаца услуга, Дома за старе у делу помоћи у кући, односно геронтодомаћица, Удружења „Плава птица“ у делу подршке ментално недовољно развијеним особама и преко Центра за социјални рад у делу пружања саветодавно терапијских услуга и правне помоћи у Саветовалишту за брак и породицу.

Поред услуга, важно је рећи и да се из општинског буџета преко ЦСР обезбеђују и одговарајућа материјална давања. Значајна средства се обезбеђују за једнократне новчане помоћи, за куповину огревног дрвета корисницима НСП, плаћање трошкова сахране корисницима социјалне помоћи, куповину школског прибора, плаћања прихватилишта за лица која се интервентно збрињавају као и друга ванредна материјална давања, у складу са проценом стручних радника центра.

Морам ипак да нагласим да материјална давања нису примарна активност у нашем свеукупном деловању. Наиме, у укупном броју корисника, којих је преко 5000 годишње, јесу бројнији корисници материјалних помоћи, али стручни рад у превазилажењу проблема појединца, односно породице са којима радимо, су далеко сложенији и одговорнији. Ако вам кажем да је од укупно седамнаест запослених, само двоје ангажовано на материјалним давањима, а сви остали су непосредно или посредно ангажовани на осталим стручним поступцима, онда је јасно и какав је однос рада на утврђивању права на материјалну помоћ (по којој смо, нажалост, много познатији у локалној и широј заједници), и стручног рада у области социјалне заштите.

НМ: У којој мери је наше друштво уопште уређено у смислу социјалне заштите?

Гордана: Сасвим је сигурно да, што је једна област боље уређена, што је посао прецизније одређен и дефинисан, то се он лакше, боље и квалитетније обавља. Социјална заштита, као релативно млада област друштвеног живота, има много недоречености и незаокружености у области свога деловања. Рецимо, често смо у ситуацији да су нам прописима и правном регулативом пренета овлашћења за поступање у конкретним случајевима, која нису праћена одговарајућим инструментима који би обезбедили и реализацију датог овлашћења. Ми нисмо орган који има простор за принуду, па често за сопствену одлуку не можемо да обезбедимо одговарајуће извршење. Може се ипак приметити да се дешавају одређена померања у добром правцу, као и преношење неких овлашћења и надлежности на друге органе, пре свега на тужилаштво и на судове.

Дакле, када је социјална заштита у питању, чињеница је да најбоље функционишу области које су прецизно дефинисане, рекла бих да су то права на материјалну помоћ, а да је, са друге стране, најтеже радити у проблемима насталим због поремећених породичних односа, пре свега због њихове комплексности и осетљивости, а затим и због немогућег рада у унапред припремљеним „обрасцима“.

НМ: Прошле године сте отворили Саветовалиште за брак и породицу. Како оно функционише? У којој мери се грађани јављају у саветовалиште за подршку и помоћ?

Гордана: Саветовалиште заправо постоји још од 2010. године, али је до прошле године радило у просторијама самог Центра, тако што су стручни радници ван радног времена пружали стручну подршку грађанима у оним питањима која нису у непосредној надлежности центра. Отварањем новог простора, који смо на коришћење добили од општине, створени су услови да се Саветовалиште физички издвоји и да се тиме и практично раздвоје надлежности. Такође, добили смо и једног стално запосленог радника, који је ангажован као координатор активности унутар саветовалишта, а истовремено, у току радног времена пружа правну помоћ, како саветодавно, тако и у сачињавању одговарајућих поднесака грађана надлежним државним органима. Наравно, стручни радници различитих профила, педагог, психолог, социјални радник, правник… су и даље ангажовани на непосредном саветодавном, терапијском и медијаторском раду и пружању подршке појединцу или породици у превазилажењу кризе и поремећених породичних односа.

НМ: Каква је улога Центра за социјални рад у вези са хранитељством?

Гордана: У сваком смислу одлучујућа. Центар је најпозванији и најодговорнији орган који се бави хранитељством као обликом заштите деце без адекватног родитељског старања. То је, уз поступак усвојења, заправо најсложењи, најкомпликованији и најодговорнији посао који центар обавља. Сама чињеница да говоримо о деци и то о деци којој је из било ког разлога неопходна заштита, јасно указује на изузетну осетљивост овог питања. Хранитељство се, као заштита, примењује када се исцрпе сви ресурси природног окружења детета, када се недвосмислено утврди да дете у природној породици не може да добије одговарајуће услове за нормалан раст и развој. Разлози за то могу бити различити, али увек и безуслово морају бити законом предвиђени, било да се ради о спречености, немогућности, неспособности, нежељи родитеља да се брину о свом детету, било да га злостављају, занемарују или на други начин не врше своје родитељске дужности. Задатак је стручних радника да утврде све околности, да покушају кроз рад са породицом да превазиђу уочене недостатке и да, уколико се не остваре одговарајући резултати, детету обезбеде смештај у другој породици. Такође, процена те друге, хранитељске породице, било да се ради о сродничкој или о редовној хранитељској породици, мора бити одабрана са посебном пажњом и у предвиђеном стручном поступку. Веома је важно да се од свих подобних породица, за конкретно дете обезбеди управо најподобнија.

Држава издваја значајна средства за финансирање боравка детета у хранитељској породици, а наша је обавеза и вршење сталног увида у реализацију тих средстава за потребе детета, као И стално праћење развоја детета уопште.
Иначе, хранитељство је у нашој општини сада већ традиционално, годинама уназад врло развијено. Имамо педесет седморо деце из наше и деветнаесторо деце из других општина у нашим хранитељским породицама и ни једно дете у другој општини или у неком од домова за децу.

Мишљења сам да би о хранитељству уопште, али и о конкретним подацима, корисницима, хранитељима, условима заснивања, процедурама, накнадама и тако даље, због обима и значаја који има, можда требало издвојено, тематски посебно говорити и информисати грађане наше општине.

НМ: Колико често вам се јављају особе које су заинтересоване за усвојење? Колико је комплексна ова процедура и колико траје?

Гордана: Усвојење је веома озбиљан и одговоран задатак и ми му тако и приступамо. Све што је речено за хранитељство, па још за степен опрезније и осетљивије. Од процене детета и давања опште подобности за усвојење (што подразумева стручну процену психолога, педагога, социјалног радника и лекара, али и вођење одговарајућих правних поступака и процедура), којима се једно дете ставља у статус детета без родитељског старања, која се заокружује прибављањем сагласности надлежног министарства и увођењем у јединствени регистар на републичком нивоу. Сличан поступак и процедура се спроводи и када је у питању обрада потенцијалног усвојитељског пара, која такође завршава прибављањем сагласности надлежног министарства и увођењем у јединствени регистар.

Морам да кажем да је број заснованих усвојења из много разлога значајно мањи од броја деце смештене у хранитељску породицу. У току године имамо 2 до 3 усвојења. Дакле, број деце без родитељског старања је велики, број брачних парова који желе да усвоје дете такође, а број реализованих усвојења мали. Али, као и код теме хранитељства, овоме би се морало посветити много више времена и простора да би разлози за ту ситуацију били предочени.

НМ: У медијима је све више информација о жртвама породичног насиља. Има ли тога и у нашој локалној средини и у којој мери? Може ли се спречити породично насиље и на који начин?

Гордана: Наравно да има. Увек је и било, само што се у неколико година уназад променио приступ насиљу, односно почели смо са приступом нулте толеранције на насиље. Много је урађено на подизању свести грађана да нико не мора да трпи насиље. Држава је пре свега одговарајућим прописима, а затим и медији својим недвосмисленим приступом, учинили да пре свега жртва схвати и освести да је жртва, да се охрабри и потражи помоћ, а затим да и сви надлежни органи озбиљно приступе препознавању насиља и учине све што је у њиховој надлежности за његово спречавање.

Са позиције Центра, као једне од најважнијих карика у ланцу овлашћених да се баве насиљем у породици, могу да кажем да су изузетни помаци учињени у односу на пре само неколико година. Пре 2015. године, пријављени случајеви су се бројали прстима једне руке, а у 2017. години је тај број био 85. Дакле, све о чему се ћутало, све што је умањивано и занемаривано, о чему се није ни говорило, а камоли поступало, постаје део хитног и ургентног поступања и пружања помоћи и подршке. Законским одредбама су на истом задатку обједињени и социјална заштита и тужилаштво, полиција, судови, здравствене установе. Центар пружа подршку кроз примерену новчану помоћ, уколико је потребна, саветодавни рад, помоћ у сачињавању одговарајућих поднесака, подршку осталим члановима породице и обавезном упознавању осталих надлежних о конкретном случају. Одржавају се редовни састанци у тужилаштву и сваки случај се посебно разматра.

Верујемо да ће се на овај начин у даљем раду значајно утицати пре свега на развијању подршке жртви насиља, утицати на њено оснаживање да се са проблемом суочи и да се, уз пружену подршку избори за своју сигурност и заштиту. Мора се у овој области уложити још много напора и времена, радити на развоју механизама заштите жртве и пружања подршке осталим члановима породице, који су такође, посредно жртве насиља.

НМ: Која је висина новчане социјалне помоћи, као и једнократне помоћи и из којих средстава се оне обезбеђују?

Гордана: Новчана социјална помоћ (НСП) је материјално давање које се обезбеђује из средстава републичког буџета, а утврђивање овог права се примењује на основу јасних и прецизних законских одредби, једнако на нивоу државе. Важно је поменути да се приликом утврђивања овог права, посматра цела породица, радна способност свих чланова и приходи сваког члана породице. У нашој општини има око шест стотина сталних корисника, а то су породице које могу да примају помоћ дванаест месеци у години, с тим што се сваке године у мају месецу ради преиспитивање права у сваком конкретном случају. Поред тога, имамо кориснике, односно породице које ово право, према закону могу да остваре у ограниченом трајању, најдуже до девет месеци у току једне године. Основна разлика између сталних и ограничених корисника јесте да ли у породици има више радно неспособних чланова без прихода или радно способних. Зато у току зимског периода, када нема услова за зараду, укупан број породица које остварују ово право прелази 1.400. Морам још да додам да се готово све повластице које се на основу материјалне угрожености остварују односе на сталне кориснике НСП.

О једнократним помоћима, као додатном материјалном давању које се обезбеђује из општинског буџета је већ било речи, али могу да додам да су то појединачно мали износи (до 5.000 динара) и то до 3 пута у току године по појединцу. Број корисника је велики и због тога су ограничења строга, јер се на годишњем нивоу ради о износу од преко шест милиона динара из општинске касе.

У укупном броју корисника, којих је протекле године било 5.111, највећи број чине управо корисници материјалних помоћи. Ипак, у обављању наше свеукупне редовне делатности, што због релативно добре уређености овог дела, што због, ипак једноставнијих процедура и мањих ризика приликом доношења одлука, нама тај део представља мањи проблем. Поступамо као првостепени орган и свако наше решење се у поступку жалбе може потврдити, али и поништити, а све грешке је могуће исправити. Такође, исплата утврђених износа не иде преко нашег рачуна, него директно из министарства, а давања су редовна и теку без икаквих застоја. Слична ситуација је и код права на туђу негу и помоћ, једнократне помоћи, трошкова сахране и остало. Дакле, део везан за материјална давања тече са много мање проблема него када су у питању чисто стручни поступци, процене, одлуке који одређују судбину деце или одраслих лица који нису у стању да се о себи старају. Ту нам је један од највећих проблема што немамо довољан број стручних радника, а од нас се очекује да се сваком проблему посветимо са пуном пажњом и одговорношћу.

НМ: Недавно сте награђени за допринос на унапређењу социјалне заштите…

Гордана: Да! Велико ми је задовољство да и о томе проговорим неколико речи. Наиме, Удружење стручних радника РС и Комисија за доделу републичких награда сваке године, почев од 1971. додељује три награде за појединце и једну за колективе, као републичку награду за посебан допринос у развоју социјалне заштите. Од преко три стотине установа социјалне заштите (центри за социјални рад, домови за децу, за старе, за душевно оболела лица и остали), процењено је да је, ето баш ЦСР општине Кула тај који треба да добије ово престижно признање. Чињеница да ЦСР Кула спада међу најстарије центре у држави је свакако била битна у самој процени, али и чињеница да је годинама уназад управо центар иницирао и развијао услуге социјалне заштите у нашој општини, што и даље чини. Такође, развој хранитељства и уопште, обављање редовне делатности на најбољи могући начин у постојећим условима.

Наравно да нас ово признање, које је дошло од наших колега и сарадника, од оних који нас најбоље разумеју, радује, али нас и додатно обавезује да радимо још боље и квалитетније, колико год је то могуће. Капацитета за то свакако имамо, посебно када се зна да у Центру за социјални рад Кула раде млади, стручни, високообразовани и у многим областима додатно едуковани стручњаци различитих профила, који уз много енергије и воље настоје да обављају своје послове. То свакако јесте најбољи начин да напредујемо у сваком смислу, али важно је да и кроз овакве интервјуе, разговоре и изласке у јавност покушамо да широј јавности приближимо суштину и тежину нашег свакодневног рада. Важно нам је да грађани имају поверења у институције уопште, па и у социјалну заштиту, јер ћемо уз много међусобно разумевање и уважавање лакше И брже стизати до заједничких циљева. Захваљујем се што сте, очигледно имали исту намеру када сте ме позвали на овај разговор.

Бане Грбић – Naše Mesto